Празновање Светог Саве, првог архиепископа српског и славе свих српских школа, у Храму Рођења Пресвете Богородице започео је бденијем уочи самога празника а служио је старешина Храма протојереј-ставрофор Споменко Грујић.После бденија у парохијској сали била је академија коју су припремили ученици ОШ “Бранко Радичевић“ из Батајнице, заједно са својим уцитељима и наставницима. Пре почетка академије у великом броју окупљеном народу обратила се директорка школе Љиљана Мијић , а затим је сав народ, ученике и просветне раднике у име братства Храма Рођења Пресвете Богородице поздравио старешина Храма протојереј-ставрофор Споменко Грујић и одржао пригодну беседу.
У недељу, на Савиндан, Свету Литургију у Храму Рођења Пресвете Богородице служили су протојереј-ставрофор Споменко Грујић, протојереј Јевто Павловић и јереј Драган Гаврић. Појао је дечији хор “Орлићи“.
Поред верног народа учешће у Светој Литургији узели су и ученици батајничких основних школа који су после Литургије рецитовали песме и појали у част Светог Саве. Кум ове године био је Александар Ћирковић са супругом Лидијом који су за сву децу у Цркви припремили пригодне пакетиће.
После Литургије заједно са кумовима освећен је и пререзан славски колач, а за следећу годину за кума се пријавио Радован Пилиповић са својом породицом.
По завршетку протојереј-ставрофор Споменко Грујић је прочитао посланицу Пресвештеног Епископа сремског Господина Василија која је писана о значају празновања Светог Саве као и обраћање пажње на годину у којој прослављамо 800.година од добијања самосталности Српске Православне Цркве коју је управо издејствовао Свети Сава.
Свети Сава (око 1175—1236)је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српскеправославне цркве. Рођен је као РасткоНемањић, најмлађи син великогжупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.
Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. Године Растко је побегао на Свету Гору изамонашио се у руском манастиру СветогПантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио имеСимеон (око1196), подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори.
У Србији је 1202. Године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање.
После измирења 1204. Године велики жупанСтефан Првовенчани и кнез Вукан позвалисуСаву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено себавио просветитељским радом, настојећиприближити својим сународницима основеверске и световне поуке, да би се 1217. Вратио наСвету Гору.
Године 1219.Сава је убедио Васељенскогпатријарха и Никејског цара да одобреаутокефалност (самосталност) српске цркве састатусом архиепископије. Васељенскипатријарх Манојло I Цариградски у Никеји јеименовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава је остао архиепископ све до 1233. године, даби га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац.
Два пута је путовао у Палестину. На повратку садругог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт гаје затекла у тадашњој Бугарској престоници Великом Трнову 1236.г. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је оставио више писаних дела. Зато је биоједан од значајнијих писаца и правника изсредњег века код Срба. Његова најзначајнијаписана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.
Образујући будуће службенике православнецркве стекао је велике заслуге за развојшколства и просвете код Срба у средњем веку, зато се и обележава као Дан просвете.
Савин култ у народу био је јак. После једногустанка Срба против Османско гцарства,турски заповедник Синан-паша је наредио да сеспале мошти Светог Савена Врачару вероватно 1594. НаместугдесемислидајебиладигнуталомачадауништипоследњеостаткеСветогСавесазиданје ХрамСветогСаве, највећаправославнабогомољакодСрба.
