Свети апостол и јеванђелист Лука и Свети Петар Цетињски

2015-10-29-19-04-29--1974009873Српска православна црква данас обележава два празника – Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског.Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и  аутор једног од четири Јеванђеља.

Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла. Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Позната је „икона у икони“ која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава.

Овај светитељ родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. У време Христове делатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, где виде Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би сведок чудесних дела његових.

Поверовавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заједно са Клеопом видео је васкрслог Господа на путу за Емаус. По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и постао сатрудник апостола Павла. Са апостолом Павлом путовао је у Рим обраћајућу Јевреје и незнабошце у веру Христову.

На молбу хришћана написао је Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти апостола Павла, проповедао је по Италији, Далмацији и Македонији.

Свети Лука је живот окончао у 84. години када га, како је записао владика Николај Велимировић, идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о једну маслину у Теби Беотијској.

Чудотворне мошти Светог Луке пренесене су у Цариград у време Констанција, сина Константиновог.

Свети Петар Цетињски био је митрополит црногорски. Рођен је 1749. у селу Његуши. Ступио је у монашки чин у својој 12. години. Године 1782. постаје митрополит и господар Црне Горе.

Сав свој живот, витешки и свети, посветио је свом народу. Радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача. Прославио се победом над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији. Иако је био кнез, живео је као прост монах у једној тескобној ћелији. Упокојио се 31. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру.