Свештенство Батајнице у XVIII и XIX веку

Историја Батајнице

Пише: Радован Пилиповић

Свештенство Батајнице у XVIII и XIXвеку

У литератури која се односи на историју Српске Православне Цркве на територији Срема, односно Архидијецезе сремско-карловачке, српске Карловачке митрополије, има доста занимљивих података за батајничку парохију. У овом чланку се присећамо свештеника који су служили у старом батајничком храму, пре једног, односно, пре два века.

Парохија по званичним подацима из 1733. године

Једна инспекција Сремско-карловачке архидијецезе из 1733. године је значајна јер у писменој форми доноси опис парохијских цркава, њиховог инвентара и свештенства. Овлашћени инспектор је походио Батајницу 9. јануара 1733. године и о црквеним приликама које су у њој владале приповеда: „Црква нова, од плетера, покривена трском, заповеђено је људима да је покрију шиндром, пошто трска испада, трапеза од камена, нема звона“.

Батајнички храм је био посвећен Св. Архангелу Гаврилу, а осветио га је митрополит Викентије Јовановић (1731-1737). Од свештеног и литургијског инвентара те старе цркве се помињу: „На трапези: 2 плаштанице од бела беза, антиминс нов од Исаије Ђаковића, јеванђеље српско, старо, ковчежић од дрвета, кандило од туча“. Такође, у опису се набраја даље: „На проскомидији: путир, дискос и звездица од лима жута, ваздух и дарци од свиле, кандилце од туча. На иконостасу: 9 икона на дрвету, у женској препрати 6 икона. Од одежда: одежда од беза дебела, стихар од чита, наруквице од свиле. Од црквених књига, московских: трифолој, [од] српских: октоих. 2 кандила од пиринџа, 2 свећника од дрвета, а 1 од гвожђа; 13 нови, а 5 стари[х] столова. У мушкој препрати 2 прозора“.

„Свештенство: Поп Стојан Владислављевић, рођ[ен] у Пожаревцу, ученик пок[ојног] поп Атанасија у Бешци, зађ[аконио] [га] и зап[опио] Михаил владика београдски око 1710. Прешао је из Србије у Срем за време администрације Николе Димитријевића темишварског 1730. Има крст од дрвета; кијевски часловац, српски: требник и служебник. Има 3 сина и 2 кћери. Удовац. Винограда на ковеждинском ман земљишту 10 мотика, 5 јутара ораонице, кућу близу цркве; вола и два коња.“ Инспектор је о њему дао следећу, не много похвалну, карактеристику: „Сеј тупоумен, легко читајет, мало что знајет“. Наложено му је да има после Ђурђева дне пријавити се митрополиту, да га покалуђери, пошто је другу годину удовац – а удовци су морали ићи у манастир, објашњава издавач овог старог документа, прота Димитрије Руварац.

Диптих батајничких пароха друге половине XVIII и XIX века

Батајничка црква, која је заменила ону од дрвеног материјала, сазидана је 1785. године, за владе аустријског императора Јосифа II и митрополита Мојсеја Путника (1781-1790). Матична књига венчаних се ту водила од 1777, а књига рођених од 1785. године. Почетком XX века у библиотеци батајничке цркве се налазио „Минеј“ из Штампарије Божидара Вуковића (датован од створења Света 7044 = 1535. године) и рукописно Јеванђеље (које датира од створења Света 7067 = 1558. године).

У Шематизму кога је уредио вредни Мата Косовац, налазимо Диптих батајничких свештеника, који према својим годинама службе у Батајници иду овим редом:

Павле Бешлић (1777–1781)

Павле Веселиновић (1778–1779)

Живко Ранковић, Димитрије Лазаревић (1781)

Теодор Марковић (1781–1782)

Кирил Поповић (1782)

Петар Веселиновић (1790–1791)

Нестор Чобановић (1798–1830)

Матеј Веселиновић (1824)

Антоније Марковић (1825–1844)

Петар Пајановић (1830–1849)

Александар Сабољевић, Сава Радосављевић (1830–1849)

Арон Ђукић (1847–1888)

Рафаил Веселиновић (1850–1870)

Петар Трифуновић (1866–1870)

Павле Симеоновић (1888–1890)

Милан Суботић (1890–1899)

Жарко Ђукић (1899–1903)

Стеван Јовић (од 1903).

Овај низ батајничких свештеника, показује континуитет парохијске службе, служења Свете Литургије и опште црквене мисије у нашем месту. У неком од наредних бројева Парохијског весника биће и више података о црквеном животу Батајнице у њеној ближој и даљој прошлости.