Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже. За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: “Све за Христа – Христа ни за шта” нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже: “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека”.

У нашем храму уочи овог великог православног и српског празника,служено је празнично бденије. Служили су протојереј -ставрофор Крсто Максић,протојереј-ставрофор Милорад Нишкић,протојереј – ставрофор Милорад Симић, јереј Драган Зорица,јереј Дарко Кончаревић и ђакон Слободан Кузмановић .

На празник Свегог кнеза Лазара литургију су служили протојереј – ставрофор Крсто Максић,протојереј Јевто Павловић и ђакон Слободан Кузмановић .У наставку свете Литургије служен је парастос свим страдалим од Косова па до данас и освећен је славски колач. Благодарећи Светом кнезу Лазару, чије се честице моштију налазе у нашем храму, после свете Литургије,уприличена је трпеза љубави за верни народ,

Свети кнеже Лазаре моли Бога за нас.

За вернике Српске православне цркве у понедељак 24. Јуна почиње Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се после силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповед.

Овај пост сличан је Божићном, али је нешто блажи од њега. Они који посте од понедељка не би требало да једу месо, јаја, павлаку, сир, кајмак, чоколаду и све што спада у мрсну храну. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим среде и петка, који се посте на води.

Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља.

На дан Рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо, већ једемо рибу, вино и уље.

Пост се завршава 12. јула, на Петровдан, празник који је посвећен светитељима Петру и Павлу. Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс.

Такође, на Ивандан, односно 7. јула, се једе риба, без обзира на дан који је те године.

Најдуже може трајати шест недеља, а најкраће једну седмицу и један дан. Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.

У сваком посту важно је не само уздржавати се од мрсне хране већ и духовно се уздисати, имати чисте мисли.

Водите рачуна и о свом духовном здрављу.