Радост прослављања празника Васкрсења Христовог и ове године смо употпунили Васкршњим концертом одржаним при храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници.

На Васкршњи понедељак, 29. априла 2019. године одржан је већ традиционални седми по реду Васкршњи концерт дечијих хорова и певачких група. Учесници су били:

– Дечији хор „Свети Василије Острошки“ из Беочина, са диригентом Јевгенијом Којић

– Дечији хор „Благовеститељ“ из Сусека, са диригентом Александром Теофиловић

– Певачка група „Деца неба“ из Гроцке

– Црквено-дечији хор „Орлић – млађа група“ Батајница, диригент Милица Павловић

– Мали рецитатори, ученици 3-2, ОШ „Бранко Радичевић“ из Батајнице

– Црквено- дечији хор и оркестар „Орлић“ Батајница, диригент Јелена Павловић

Водитељи програма били су Горан Цвијановић и Марко Калањ ученици 8. разреда ОШ „Бранко Радичевић“ из Батајнице.

Наши млади извођачи, љубитељи музике представили су нам се извођењем духовних, изворних и родољубивих песама, а мали рецитатори су нас подсетили на значај и лепоту празника Христовог Васкрсења.

У славу Бога и Његовог славног Васкрсења орила се песма из радосних дечијих срца.

Након концерта уследило је дружење уз послужење за које су се потрудили домаћини концерта.

Уз радостан поздрав, ХРИСТОС ВАСКРСЕ, Захваљујемо се свима који су својим присуством увеличали наш концерт и свима који су дали подршку одржавању оваквих и сличних манифестација.

Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера.

Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи: „Узмите, једите; ово је тело моје.“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мт. 26, 26-28). Ове се речи могу чути у току Свете Литургије.

Господ Исус Христос је својим ученицима опрао ноге учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“ (Јн. 15, 12), и отворено говорио о предстојећем страдању. Велики Четвртак је дан посвећен спомену установљења Тајне вечере односно Свете Евхаристије (ломљење хлебова), односно на „умовеније“ (прање) ногу, на опроштајну беседу Исуса Христа с ученицима — у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања, и на предају Богочовека на страдање. На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио Свету Тајну Причешћа. На тај дан увече, чита се дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.

У препуном Храму Рођења Пресвете Богородице служено је Велико Бденије и читана су дванаест Јеванђеља о страдању Христовом. На Велики Петак,у нашем храму ,украшен је Христов гроб,захваљујући труду попадија,које тај диван чин,по традицији,обављају сваке године .

На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша Света Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца.

Недеља Православља је победа Цркве као целине и Црква је тај победилац који се спомиње и прославља. Овога дана победе Цркве, сваке године се присећамо, да би се загрејали надом и јасно видели Онога Који се невидљиво за Цркву своју бори и толиким је победама овенчава. Стога, наша Света Црква првенствено слави Бога који је помогао да се сачува православна вера кроз многе векове, кроз велике борбе против разних и многобројних насилника и моћника овога света, као и против свих унутрашњих непријатеља. Црква је кроз векове увек била „војинствујућа“, стално се борила и бранила се, подносећи велике жртве и проливање невине крви, а и трпећи неописиве муке. У време многих и честих робовања, православље је трпело од спољних непријатеља, а у време мира и слободе – од унутрашњих. Нестајали су и пропадали многи њени непријатељи, али Црква није никад изгубила битку. Падале су многе главе хришћанских мученика, али Црква није остала никада обезглављена.

Главна победа цркве, које се сећамо у Недељу Православља, јесте победа над иконоборцима, тј. за очување светих икона у Цркви. Борба за очување икона у Цркви трајала је скоро два века. Као унутрашњи непријатељи Православља, иконоборци су велику штету наносили Цркви, а најопаснији међу њима били су они који су у својим рукама држали светску или црквену власт. Многи од њих су били цареви или кнежеви, многи опет дворски евнуси, опаки сплеткароши и саветници царева. Њихове редове појачавали су многи свештеници и монаси, кривоумни епископи и наметнути патријарси. Својим световним високоумљем и окамењеношћу срца, проглашавали су иконе идолима, а поштовање икона прогласили идолопоклонством. У беснилу душе своје, избацивали су иконе из цркава, бацали их у море, ломили их и спаљивали. То су чинили и са моштима светитеља и апостола. Нису се устезали да избацују из Цркве и ломе чак и сам Крст Христов, главно и победно знамење хришћанско. Од храма су правили пусту зборницу голих и окречених зидова. Од свих уметничких предмета и украса у храму, који су символички представљали величанствену драму нашег искупљења, нису ништа остављали – до креча и људског гласа. И Црква је представљала празну гробницу, у којој се бедна душа људска осећала осамљена и беспомоћна, борећи се да се сама, без ичије помоћи, уздигне из прашине земаљске до бескрајне висине Божијег престола на небесима, тј. до врха Царства Вечности.

У нашем храму служена је торжествана литургија, након чега су свештеници и сабрани народ пошли у литију кроз ново насеље у Батајници,носећи иконе у част победе Хришћана над иконоборцима.