Видовдан у храму Рођења Пресвете Богородице

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже. За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: “Све за Христа – Христа ни за шта” нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже: “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека”.

У нашем храму уочи овог великог православног и српског празника,служено је празнично бденије. Служили су протојереј -ставрофор Крсто Максић,протојереј-ставрофор Милорад Нишкић,протојереј – ставрофор Милорад Симић, јереј Драган Зорица,јереј Дарко Кончаревић и ђакон Слободан Кузмановић .

На празник Свегог кнеза Лазара литургију су служили протојереј – ставрофор Крсто Максић,протојереј Јевто Павловић и ђакон Слободан Кузмановић .У наставку свете Литургије служен је парастос свим страдалим од Косова па до данас и освећен је славски колач. Благодарећи Светом кнезу Лазару, чије се честице моштију налазе у нашем храму, после свете Литургије,уприличена је трпеза љубави за верни народ,

Свети кнеже Лазаре моли Бога за нас.

Петровски пост

За вернике Српске православне цркве у понедељак 24. Јуна почиње Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се после силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповед.

 

Овај пост сличан је Божићном, али је нешто блажи од њега. Они који посте од понедељка не би требало да једу месо, јаја, павлаку, сир, кајмак, чоколаду и све што спада у мрсну храну. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим среде и петка, који се посте на води.

Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља.

На дан Рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо, већ једемо рибу, вино и уље.

Пост се завршава 12. јула, на Петровдан, празник који је посвећен светитељима Петру и Павлу. Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс.

Такође, на Ивандан, односно 7. јула, се једе риба, без обзира на дан који је те године.

Најдуже може трајати шест недеља, а најкраће једну седмицу и један дан. Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.

У сваком посту важно је не само уздржавати се од мрсне хране већ и духовно се уздисати, имати чисте мисли.

Водите рачуна и о свом духовном здрављу.

Духовско сабрање у нашем Храму

ДУХОВИ, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.
„И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.“ (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.
 Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свету да проповедају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Tpeћe Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед  44).
У нашем храму Свету Литургију служили су протојереј -ставрофор Споменко Грујић,протојереј Јевто Павловић,јереј Ален Вукашин,јереј Драган Гаврић и ђакон Слободан Кузмановић.Трудом наших попадија и побожнога народа,украшен је храм у духу овог великог празника.

Одржан концерт поводом 800 година самосталности СПЦ

Дана 26.05.2019. године у нашем Храму,одржан је концерт духовне музике у част 800. Година самосталности српске Православне Цркве. Учешће у овој предивној манифестацији узели су: црквено дечији хор “ Орлић“ , млађа група дечијег хора “ Орлић“, свештенички хор Архијерејског намесништва Земунског и хор Свети Андреј Првозвани из Батајнице.

Све присутне учеснике и госте поздравио је протојереј Јевто Павловић. После пригодног програма, сви учесници ,гости ,родитељи и верни народ,прешли су у нашу црквену салу,где је трудом наших сабрата и наших попадија спремљено послужење .