Недеља четрнаеста по Духовима

Prica o svadbiСвети Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу 14. по Педесетници

Нема, браћо, у историји рода људског, и у историји ,нашој, и мојој и твојој и Српској, и свој Православној, и свег рода људског, нема важнијег догађаја од силаска Бога са Неба на земљу. То је највећи догађај који се могао десити у овоме свету. И десио се. Сишао је Цар Неба – зар да са Њим не сиђе Царство Небеско у овај свет! Сишао је Бог – зар да са Њим не сиђу Анђели Неба и да настане земљу!

Гле, земља је уствари парче Неба. Земља је створена да буде део Неба, а ми људи грехом смо одмакли земљу од Бога, поставили страшну помрчину између себе и Бога, јер грех је помрчина. И тако, земља отпала од Неба. Господ је дошао у овај свет, каже нам данас у Причи о свадби Сина Божијега. То је загонетна и тајанствена реч: свадба Сина Божијега. То јест, највећа свечаност на овој земљи када је Бог дошао на њу. Највећа радост и најбогатија гозба.

Гле, Господ је дошао у овај свет и донео Вечни Живот за мене и за тебе. Има ли шта веће од тога! Заиста, ја и ти смо на Небу – живећи на овом парчету земље. Господ Христос је дошао у овај свет и као Бог донео нам сву истину Неба. Зар да се човек не радује! Зар земља није постала Царство Небеско! Несумњиво, где је Господ Христос, где је Цар Неба – ту је Царство Небеско. А Господ је сишао у наше блатњаво земаљско тело и у овај блатњави земаљски свет, да га подигне изнад свих Небеса. И заиста, земљу отпадницу од Бога, подигао изнад свих Херувима и Серафима, узневши Пресвету Богомајку изнад свих Небеса. А прво Себе, Своје човечанско тело. Нико тако није прослављен као човек доласком Господ Христа у овај свет.

Људи, шта раде за Царство Небеско у овом свету? Чули смо данас из Светог Еванђеља. Господ Христос је дошао у овај свет и поставио за трпезе земље целога света, поставио Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот – да се ми хранимо тиме, да живимо тиме.

И гле, када Господ Христос као Бог у телу, шаље Своје Апостоле по свету да проповедају Царство Небеско, шаље Своје Мученике, шаље Светитеље – шта виноградари, шта званице раде? Господ шаље и зове их за трпезу, хајдете све је готово, ево трпеза је постављена јунци, хранилици сви су на трпези. Хајдете и ви. А Спаситељ са тугом вели – шта званице урадише? Не одазваше се, не хтедоше доћи. Посла Отац, Господар Неба и земље, Цар Неба и земље, посла нове слуге Своје. И са њима исто поступише, и њих не послушаше. И њих изружише и побише. Зар нису побили све Апостоле људи на земљи? Зар нису побили безброј Мученика који су јавили Господа Христа? Зар није наша историја, Српска историја посебно, пуна Светих Мученика за Господа Христа, Мученика који су гинули за Крст часни и Слободу златну? Људи се не одазивају на позив Господа Христа.

А шта је Он донео нама? Донео оно што нико пре Њега није донео. Победу над смрћу, донео Васкрсење из мртвих, донео Небески живот. Ко је могао донети то људима? Ко? Зато, браћо, Христова Црква и данас, кроз сва мучилишта, кроз сав пакао овај земаљски пролази и носи Васкрслог Господа Христа. Њу нико оборити не може, ни пакао, ни безбожници, никакви гонитељи данас, или јуче, или сутра, и вавек. Црква ће Христова односити победу докле је год душе људске, докле је год вере у Њега, јер Он једини даје истинску радост људскоме бићу. Ако је смрт завршна станица у мом и твом животу и сваког људског бића, нашта онда живот? Он се подсмехнуо кад је створио човека таквим бићем. Не! Господ је дошао у овај свет да каже зашто је човека створио. Створио га за Живот Вечни, створио га за Васкрсење из мртвих. И тело је саздано за Живот Вечни, не само душу, него и тело. Пише у Светом Еванђељу, и тело је за Господа, и оно ће да васкрсне на дан Страшнога Суда. Свачија душа и свачије тело сјединиће се онда и ући у Царство Небеско, ако га је заслужила. Или, не дај Боже, у царство зла, ако је гресима својим себе убила.

Данас Свето Еванђеље као некаквом великом мером захвата и тебе и мене. Шта ми радимо са посланицима Спаситељевим? Шта радимо ми са Његовим слугама, које Он шаље нама непрекидно и опомиње нас? Јоване, пази! Ти си бесмртан! Пази како живиш, пази шта радиш са својим телом, шта радиш са својом душом. Петре, гле, ти мрзиш тога и тога. А шта те чека из греха, шта? У сваком греху крије се ђаво! Знаш ли да сваки грех, уствари није наш, него клањање ђаволу. Кроз грехе ми клањамо ђаволу, сваки од нас. Шта радимо са слугама Божијим? Шта радимо са Светитељима Божијим?

Гле, у Цркви Христовој сваки дан славе се многи Светитељи. И данас, Свети Адријан и Наталија, и Свети Јаков, и многи други. Шта они раде са нама? Зову нас: Хајде у Царство Небеско! Хајде за Господом Христом! Јер Он даје бесмртни Живот Вечни. Он једини за тебе побеђује смрт, ту највећу муку. Побеђује и ђавола, то вечно мучење, вечни пакао. Пази шта радиш са Светитељима Божјим! Пази, ако не идеш за њима, а идеш за гресима, сви путеви греха воде у пакао. А ми смо добили од Господа Христа све што нам је потребно у животу, и овоме и ономе. Све Божанске силе Господ је дао човеку и човечанству. Себе самог је дао човеку, и даје непрекидно и мени и теби кроз Свето Причешће.

Гле, како мало изговара, или ни мало изговара неће имати људи на дан Страшнога Суда: Зашто нису испунили Еванђеље Господа Христа? Зашто нису испуњавали Његове свете заповести о љубави, о молитви, о посту? Тада неће бити изговора. Не, јер човече – ко смо ја и ти? Комарци, бубице. Гле, ради тебе и мене Господ је дошао. Ради тебе и ради мене. Даје теби и мени Себе, Бога! Ради чега? Да очистимо себе од свакога греха, од свакога зла, да служимо Господу кроз сав овај живот, вођени и руковођени Светитељима Божијим, безбројним Светитељима Божијим на челу са Пресветом Богомајком. Пазимо, да ли се сваки дан одазивамо вољи Божијој и Господа Христа да уђемо у Његово Царство Небеско. Он све чини сваки дан, сваку ноћ кроз Светитеље Своје, кроз милост Своју чини непрестално свима нама, јер то је позивање у Царство Божије. Да служимо Њему, да победимо сваку смрт, сваки грех, сваког ђавола.

Нека би нас водили и руководили Светитељи Божији, и данашњи Светитељи, Свети Адријан и Наталија, Мученици и остали, еда би смо идући за њима, идући вером, љубављу, постом, молитвом за њима, ушли у Царство Небеско. И тамо славили Чудесног Господа Христа Који нас је избавио од свих мука, од свих невоља дошавши у овај свет, давши победу над смрћу, васкрсење из мртвих, давши Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну. Њему, у овом и оном свету, кроза све векове и сву вечност нека је наша бескрајна слава кроза све векове. Амин.

1974. године у манастиру Ћелије