Недеља 22. по Духовима

Bogatas i LazarСвети Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу 22. по Педесетници

Откако је Господ Христос дошао у овај земаљски свет и основао Цркву Своју, Црква је постала најузвишенија и највећа осматрачница. Са ње се Христом виде сви светови, и горњи и доњи, виде се и рај и пакао. И више од тога, несравњено више од тога. Јер Господ, сишавши .. с неба на земљу, ујединио је Небески и Земаљски свет. Начинио је један свет од два света. Сишао је на земљу, да би човека узнео на небо. Зато је Господ дошао у овај свет. Дошао је да нам покаже шта је земља, шта је небо; и шта је рај, шта је пакао. После Њега и од Његовог Светог Еванђеља ми знамо своју судбину. Сваки човек зна свој пут, до краја га зна: од почетка до краја, од гроба до васкрсења, од васкрсења до Страшнога суда и од Страшнога Суда кроз сву вечност. Нема више неразрешиве и страшне тајне.

Људи после Господа Христа узалуд питају: „Па ко је дошао из онога света да нам каже тајну тих светова“? – Господ је дошао из онога света. Господ Христос! Ето, Он је одшкринуо завесу и све завесе које су стајале између земље и неба, између земље и других светова; и показао нам све светове у којима живи људско биће, почевши својим животом на земљи, прошавши кроз капију смрти да га продужи у оним другим Божјим световима. И само тако може се објаснити Еванђеље Господа Христа. Само тако се може објаснити вера у Њега, само тако се може објаснити то да је Он – Истинити Бог. То је Он дао човеку, то што нико није могао дати. Сведоци тога су сви Светитељи Божји, сви прави хришћани.

Шта су они? Сваки хришћанин је небо-земно биће. Сваки хришћанин је биће које живи сваког тренутка и у овом и у ономе свету. Зато је Свети Апостол и писао хришћанима и пише свима нама: „Живљење је наше на небесима“. Ми се крећемо у телу на земљи, крећемо се по земаљском свету, а живљење је наше на небесима. Ми знамо да је тамо средиште, тамо центар нашега бића и нашег живота где је Господ Христос. Мислите о ономе што је Горе, где је Господ Христос, вели Апостол. То је Еванђеље Господа Христа, Његова Благовест.

Човече, ти, ти си на земљи, а уствари живиш на небу. Ти си створен за житеља неба; немој сматрати да си ти створен за неко смртно биће, за пролазно биће. Не, ти почињеш вечни живот још овде на земљи, почињеш га у телу. Зато је Спаситељ тако много пута објављивао Благовест: да онај који верује у Њега има живот вечни још овде, на земљи. Живот Вечни нам нико одузети не може.

Светитељи Божји – шта су? То су живи сведоци, живи сведоци да је за човека док је још на земљи отворен и рај и пакао. Сваки Светитељ у овоме свету живи стално гледајући себе у ономе свету. Сваки Светитељ и сваки прави хришћанин живи уствари по законима неба на земљи.

Шта је Свето Еванђеље? Еванђеље важи и за Анђеле на небу. То исто Еванђеље Господ је донео на земљу да ми заједно живимо ангелским животом са нашом безгрешном и светом браћом Анђелима. Још овде почињемо живети на небу.

Гле, данашњом Својом причом о богаташу и Лазару, Господ је открио ту велику тајну, казао ту јединствену Благовест. Али ти можеш рећи да је то само прича. Не, ево, сваки хришћанин је сведок тога. Сваки хришћанин у овоме свету живи стално, имајући у виду да га у ономе свету очекује и рај и пакао. Трећега нема. А готово сваки Светитељ, још док је на земљи био, доживео је у извесној мери те Небеске светове и био је у њима, уздајући се у њих по милости и доброти Божјој. Ето великог и славног Светог Апостола Павла. Шта се десило са њим? Он је видео и прошао све горње светове. Сетите се, пише он хришћанима Коринтским, како „зна човека који је био узнесен до трећег неба“. То је он био. ,Да ли у телу не знам, да ли изван тела, не знам“. И човек тај исти „био је узнесен и у рај, и чуо речи неисказане, које се не могу Говорити на земљи“. Шта је он видео тамо? То што је видео тамо он је објавио и вели свим Коринћанима, да се то описати не може. „Око људско не виде, и уво људско не чу, и срце људско не наслути, то је Господ уготовио онима који Га љубе“, вели Свети Апостол Павле.

То је уготовио и мени и теби, да верујемо у Њега. То је уготовио и мени и теби за љубав нашу према Њему, за молитву нашу, за пост наш, за подвиге наше. Тако је милостив Господ. Срце људско не може да наслути какво је то све благо Господ доделио у ономе свету за добре хришћане.

А шта да кажемо о славном и великом Светом Јовану Богослову, који је написао Откривење и објавио чудесне тајне, сву историју земље сагледао, све важне догађаје, све важне творце историје. Ко је најважнији Творац? Шта је видео Свети Јован Богослов на острву Патмосу, када га је Господ удостојио да буде у Духу, како он вели. Он је видео сву историју, и да је главни творац историје људске Бог, с једне стране, и ђаво с друге стране, а човек у средини. Човек са својом слободном вољом опредељује се или за Бога или за ђавола. Или ради Богу или ради ђаволу; или сарађује Богу или сарађује ђаволу. Људи који служе Господу Христу у овоме свету, служе му кроз Еванђеље, кроз добро, кроз љубав. Ето, ти људи на крају крајева односе победу, како вели Свети Јован. А они који служе злу, који служе греху, који служе злу и зломе и творцу зла, ђаволу, одлазе у пакао.

Рај и пакао. Ето два крајња света, два света у која одлазе сва људска бића са земље. Сва историја људска завршава се тиме. То, то је виђење и визија Светог Јована Богослова. Славни Ученик, кога Господ Исус особито љубљаше, удостојен је био те велике славе, да му се открије последња и завршна тајна из земаљског света и светова који су изнад земље. И онда када идете од Светитеља до Светитеља, ви до свих њих чујете исту истину, истину Христову о рају и о паклу.

Сетите се Светога Андрије Јуродивог који је такође узнесен до трећега и осталих небеса и видео сав рај, све красоте оних светова, све лепоте да се не може никаквим речима описати ни исказати. У наше дане, човек који је био као Апостол Павле узнесен на небо, и видео све горње светове, нарочито рај и све рајеве, био је Свети Серафим Саровски, који је преминуо 1833. године, пре скоро сто година. Наш савременик. Сећате се у његовом животопису, када га је молио његов ученик, дуго и много: „Шта је било у ономе свету и шта зна о ономе свету? Он му је одговорио: „Чедо моје, ја се молим Господу да ми открије шта значе Његове чудне речи у Еванђељу, које је Он изговорио на Тајној Вечери Својим Светим Ученицима: „Много је станова у дому Оца мога“. Какви су то станови? Шта је то? И Господ ме удостоји и ја једнога дана бих узнесен у те светове. То што сам тамо видео, те красоте, те лепоте, та блаженства, то је тако нешто неизрециво и неисказано да је у праву Свети Апостол Павле када вели да се о томе не може говорити. Када би био услов да ја сво време у овој келији проведем хиљадама година и година, и да ме црви непрекидно једу, и дању и ноћу да ме једу црви, ја пристајем на то, само да ме Господ удостоји Царства Небеског, да ме удостоји Раја. Каква је то милина, каква је то красота! А ту милину, ту красоту, ето, видео је и несрећни богаташ из данашње Спаситељеве приче који, када се обрео у ономе свету, обрео се у паклу. Шта је желео? Он је погледао Лазара сиромаха, некада гнојавог пред вратима његове богате куће у рају, у наручју Светог праведног оца Аврама, и шта је молио? Молио је оца Аврама да Лазар умочи врх од прста свога у воду да му расхлади језик, јер се мучим у овоме пламену, вели он. Врх од прста свога…

Богаташ се обрео у паклу. Зашто? Људска бића: он у паклу, а гнојави Лазар у рају. Шта се то десило када су отишли са земље један за другим? Вели се у данашњој Спаситељевој причи: „када умре Лазар анђели дођоше и однесоше душу његову“. Каква величанствена пратња! Анђели носе душу гнојавог и болесног Лазара кога су пси лизали и чији су пријатељи били. „Умре богаташ и закопаше га“. И он се обрео у паклу. Зашто? Шта је богаташ радио у овоме свету? Ништа друго него је уживао. Вели се у данашњој причи: да се он облачио „у меке хаљине“ и господски живео „сваки дан, весељаше се“. Није био ни убица, ни блудник, ни злочинац, тек живљаше господски и весељаше се. Није осетио, није могао да осети да му је овај живот озбиљан дар Божји. Господ даје човеку живот у овоме свету да њиме стекне Живот Вечни, да стекне Царство Небеско. А богаташ је живео, ех, лакомислено, живео ради јела и одела. И у ономе свету обрео се у паклу.

А Лазар, какве је то врлине имао те се у ономе свету обрео у сјајноме Рају? Спаситељ даје врло кратак животопис његов. Болестан лежи пред капијом богаташевом, пси око њега, он гнојав сав, у ранама. Ћутке трпељиво подноси своје животне муке. Не протестује против богаташа, нити ропће на Бога, него смирено и кротко проживљава свој живот на земљи. Гле, обрео се у Рају. То је смирење ради Бога, ради душе своје награђен је, ето, вечним блаженством.

Прича Спаситељева, цело Еванђеље Спасово, пита нас, свакога од нас: Ми, уз кога смо? Ја, ти, сваки од нас? Погледајмо себе, свој живот! Да ли смо по духу уз богаташа лакомисленог, или трпељивог и смиреног Лазара? Земља – земља је радионица добра и зла. Земља – расадник је добра и зла. И људи као расад из овога света одлазе у онај свет, или у рај или у пакао. Све зависи од наше слободне воље. Богаташ, да је хтео, могао је своје имање дати сиромасима, бити милосрдан, бити благородан човек. Он то није хтео. Али у овоме свету ми, ми стално радимо или за свој рај или за свој пакао, и ја и ти. Све што је у мени по Еванђељу и све што ја чиним по заповестима Спасовим, све то ради на моме спасењу, све ме то узноси ка рају. Али, оно што ја по слободној вољи својој чиним од зла и од злог, све оно што од душе своје трошим на греху, на зависти, на пакости, на злобу, на гњев, на мржњу, на похоту, све то, ех, све то припрема пакао мој. И ја, као хришћанин, треба да видим себе, да питам себе. Сваки дан, сваку ноћ ја путујем из овог свет ка оним световима. И ја и ти не можемо се зауставити, и једног дана морамо се искрцати на обале онога света. Морамо се искрцати, изађи из чамца, из лађице тела свог, и душом кренути кроз оне светове. Најважнији догађај сигурно у нашем животу биће то, када душа изађе из тела и крене у онај свет. А тамо чека је рај или пакао. Трећега нема.

Човече, пази! На земљи ти си увек небо-земно биће. Ти увек живиш у обадва света. На земљи ти си или уз Бога или уз ђавола. Трећега нема. На земљи ти си или уз добро или уз зло. Трећега нема. На земљи ти си у добру или у злу. Трећега нема. И зато, у оном свету за свакога од нас постоје два света, рај и пакао. Господ је дошао у овај свет да свако људско биће припреми за рај и да му да сва средства, помоћу којих он може изградити од себе рајско биће. То је Еванђеље, то су Свете Тајне, свете врлине. Све је Господ донео што треба човеку, да човек може себи стећи рај још у овоме свету. Све то Господ је дао Цркви Својој и оставио Цркви Својој. Сва та божанска средства ставио је на располагању свакоме од нас. Не даје се то само богатоме човеку, или ученом човеку, него и простом. Сва та богата трпеза постављена је за свако људско биће у овоме свету. Богата и пребогата трпеза Цркве Христове. Ту, на тој богатој трпези, најбесмртније јело, лек од свих грехова – Свето Причешће, сам Господ Христос. А ка томе, ка Светом Причешћу, воде све друге Свете Тајне и свете врлине. И Свето Крштење, и света Вера, и света Љубав, и света Молитва, и све што је у Светом Еванђељу изречено и исказано као заповест Господа.

И ја и ти можемо у овоме свету падати много пута у многе грехе, у многе страсти, али будимо свесни да ти падови, ма колико били, нису завршни падови ако ти хоћеш само једно да учиниш. Шта је то? Да се покајеш. Ништа лакше. Спаситељ је учинио наше спасење тако лаким да се то лакше не може замислити. Нико није могао дати лакше спасење од тога које је Господ дао људима. Када све у теби нестаје, када под утицајем грехова или саблазни, искушења, у теби малакшу све врлине и љубав, и пост, и молитва, и милостивост, и милосрђе, и доброта, и смирење, и кротост, и благост, када све то малакше и почне да изумире, сети се разбојника на крсту. Сети се да имаш један сигуран лек, а то је покајање. Завапи као разбојник: „Помени ме Господе када дођеш у Царство Своје“. И такво покајање учиниће чудо у твојој души. Ти ћеш заиста заједно са разбојником ући у рај, у Царство Небеско чудесног Господа Исуса Христа.

Прича о богаташу, то је свима нама опомена и подсетник да је нама казана тајна свих светова, да ми хришћани знамо наш пут у овоме свету и у оним световима. После доласка Господа Христа, после његовог Светог Еванђеља, људи не могу више говорити: „Ми не знамо шта нас чека у ономе свету и шта је у оним световима“. Не знамо. Све имамо, зависи само од нас, од наше слободне воље да ли ћемо ми из овог света отићи у рај или у пакао. Ако будемо служили Господу Христу и били Његови у овоме свету, сигурно је да ће нас он увести у Царство Своје Небеско. Као што је уводио и уводи све Своје следбенике, све који Му по слободној вољи својој служе, иду за Њим и верују у Њега. Ништа Он од нас не тражи него да добровољно потчинимо слободну вољу Његовој Светој, Божанској вољи, да је Он управља и руководи. Тада, тада нам је осигуран пут са земље у Небеско Царство. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Извор: Светосавље