Архиве категорија: Историја Батајнице

Лаза Харамбаша – батајнички Робин Худ

Историја Батајнице

Пише: Радован Пилиповић

Бунџија и непокорни правдоборац

Мало је познато, да и наша Батајница може да стане раме уз раме са хајдучком Романијом и опеваном Динаром, јер је у њој крајем 18. и почетком 19. века деловао хајдучки вођа Лазар Добрић, познат као „Лаза Харамбаша“. Наставите са читањем

Свештенство Батајнице у XVIII и XIX веку

Историја Батајнице

Пише: Радован Пилиповић

Свештенство Батајнице у XVIII и XIXвеку

У литератури која се односи на историју Српске Православне Цркве на територији Срема, односно Архидијецезе сремско-карловачке, српске Карловачке митрополије, има доста занимљивих података за батајничку парохију. У овом чланку се присећамо свештеника који су служили у старом батајничком храму, пре једног, односно, пре два века. Наставите са читањем

Православна Црква у Батајници и околини у XVI веку

Историја Батајнице

Пише: Радован Пилиповић

Православна Црква у Батајници и околини у XVI веку

Турски катастарски пописи Земунске нахије из 1546. и 1566/67. године, који су вођени детаљно, пружају доста добар увид у друштвене, али и у црвене прилике онога времена. Насеље Земун, седиште нахије, имало је 1546. године 78 домова. По административно-политичкој подели припадало је Сремском санџаку, а у судско-административном погледу Београдском кадилуку. Становништво Земуна имало је повлашћени дербенџијски статус, наиме његови мештани су бринули о превозу путника скелама и чамцима од Београда према Срему. Наставите са читањем

Батајничка парохија 1941–1945. године

Историја Батајнице
Пише: Радован Пилиповић,
Библиотекар Библиотеке Српске Патријаршије у Београду
 

Батајничка парохија 1941–1945. године

O положају Српске Православне Цркве, њеног свештенства и верног народа у Независној Држави Хрватској у времену Другог светског рата писано је доста у историјској науци и публицистици. Међутим, сви ти радови су углавном фокусирани на судбину српског живља у областима као што су Северна Далмација, Славонија, Лика, Кордун, Банија, као и Босна и Херцеговина. О Србима и Српској Православној Цркви у Срему има сразмерно мање историографских дела. Томе је допринела инертност наших историчара, али и тешка приступачност архивске грађе и документације која се односи на ову српску покрајину која је вољом Сила Осовине у победничком и ревизионистичком налету априла 1941. године била додељена озлоглашеној Независној Држави Хрватској.

Наставите са читањем