Богородичник – Недеља Праотаца 2012. год.

Обичаји за Бадњи дан и Божић

Бад­њи дан

Дан уочи Божи­ћа, 6. јану­а­ра (24. децембра), зове се Бад­њи дан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече бад­њак и уно­си у кућу. Са овим даном већ почи­ње Божић­но сла­вље. Ују­тро рано, већ у зору, пуца­њем из пуша­ка и пран­ги­ја обја­вљу­је се пола­зак у шуму по бад­њак. Чим сва­не, ложи се ватра и при­ста­вља се уз њу пече­ни­ца. Жене у кући месе божић­не кола­че, тор­те, при­пре­ма­ју трпе­зу за Божић.

 Шта је бад­њак?

Бад­њак је обич­но мла­до, хра­сто­во или церо­во дрво, које се на Бад­њи дан ују­тро рано сече и доно­си пред кућу. Уве­че, уочи Божи­ћа, бад­њак се пре­се­ца и зајед­но са сла­мом и пече­ни­цом уно­си у кућу.

Шта сим­бо­ли­ше бад­њак?

Бад­њак сим­бо­лич­ки пред­ста­вља оно дрво, које су пасти­ри доне­ли и које је пра­вед­ни Јосиф зало­жио у хлад­ној пећи­ни, када се Хри­стос родио. Бад­њак наго­ве­шта­ва и дрво Крста Хри­сто­вог.

Бад­ње вече

Бад­ње вече, прак­тич­но спа­ја Бад­њи дан и Божић. Зато се у нашем наро­ду каже за неке осо­бе, које су при­ја­тељ­ски бли­ске и веза­не да су као „Божић и Бад­њи дан“. Уве­че, када пад­не мрак, дома­ћин са сино­ви­ма уно­си у кућу пече­ни­цу, бад­њак и сла­му. Пошто се бад­њак прет­ход­но исе­че са дебљег кра­ја на три дела, вели­чи­не да може да ста­не у шпо­рет или какву пећ, уно­си се у кућу. Дома­ћи­ца гово­ри: „Добро вече! Честит Божић и Бад­ње вече!“ Бад­њак се ста­вља на огњи­ште, али пошто огњи­шта нема више, ста­вља се поред шпо­ре­та или пећи, и одмах се јед­но дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпо­ре­та, бад­њак се ста­вља код пече­ни­це.

Сла­ма

После бад­ња­ка у кућу се уно­си сла­ма. При­ли­ком уно­ше­ња сла­ме дома­ћин и дома­ћи­ца гово­ре и посту­па­ју као кад се уно­сио бад­њак и пече­ни­ца. Сла­ма се поси­па по целој кући. Дома­ћи­ца у сла­му под сто­лом, где се вече­ра, ста­вља раз­не слат­ки­ше, сит­не покло­не и играч­ки­це, које деца тра­же и пију­чу као пили­ћи. Сла­ма сим­во­ли­зу­је ону сла­му у пећи­ни на којој се Хри­стос родио.

Вече­ра уочи Божи­ћа

Када се уне­су пече­ни­ца, бад­њак и сла­ма, уку­ћа­ни сви зајед­но ста­ну на моли­тву, отпе­ва­ју тро­пар „Рожде­ство тво­је…“, помо­ле се Богу, про­чи­та­ју моли­тве које зна­ју, чести­та­ју јед­ни дру­ги­ма пра­зник и Бад­ње вече и седа­ју за трпе­зу. Вече­ра је посна, обич­но се при­пре­ма пре­бра­нац, све­жа или суше­на риба и дру­га посна јела.

Божић

Нај­ра­до­сни­ји пра­зник међу свим пра­зни­ци­ма, код Срба је Божић. Пра­зну­је се увек 7. јану­а­ра (25. децем­бра по ста­ром кален­да­ру). На Божић ују­тро, пре сви­та­ња, зво­не сва зво­на на пра­во­слав­ним хра­мо­ви­ма, пуца се из пуша­ка и пран­ги­ја и обја­вљу­је се дола­зак Божи­ћа и божић­ног сла­вља. Дома­ћин и сви уку­ћа­ни обла­че нај­све­ча­ни­је оде­ло, и одла­зе у цркву на јутре­ње и Божић­ну Литур­ги­ју. На Све­тој Литур­ги­ји се при­че­шћу­је­мо; Тело и Крв Хри­сто­ва су прво се узи­ма на Божић. Људи се поздра­вља­ју речи­ма: „Хри­стос се роди!“ и отпо­здра­вља­ју: „Ваи­сти­ну се роди!“

Ваља напо­ме­ну­ти да се ова­ко поздра­вља и гово­ри све од Божи­ћа до Бого­ја­вље­ња. Када се дође кући из цркве, уку­ћа­ни се поздра­вља­ју овим радо­сним божић­ним поздра­вом, љубе­ћи се међу­соб­но и чести­та­ју­ћи јед­ни дру­ги­ма пра­зник.

Поло­жај­ник

На Божић, рано пре под­не, у кућу дола­зи спе­ци­јал­ни гост, који се обич­но дого­во­ри са дома­ћи­ном, а може бити и неки слу­чај­ни намер­ник, и он се посеб­но доче­ку­је у кући, и зове се поло­жај­ник.

Поло­жај­ник поздра­ви дом божић­ним поздра­вом, љуби се са уку­ћа­ни­ма и одла­зи код шпо­ре­та. Отва­ра вра­та на шпо­ре­ту или пећи, рани­је на огњи­шту, џара ватру и гово­ри здра­ви­цу: „Коли­ко вар­ни­ца, толи­ко сре­ћи­ца, коли­ко вар­ни­ца толи­ко пари­ца (нов­ца), коли­ко вар­ни­ца толи­ко у тору ова­ца, коли­ко вар­ни­ца толи­ко пра­са­ди и јага­ња­ца, коли­ко вар­ни­ца, толи­ко гуса­ка и пила­ди, а нај­ви­ше здра­вља и весе­ља, Амин, Боже дај“ и слич­не добре жеље.

Поло­жај­ник сим­во­лич­ки пред­ста­вља оне Мудра­це који су пра­ти­ли зве­зду са Исто­ка и дошли ново­ро­ђе­ном Хри­сту на покло­ње­ње. Дома­ћи­ца после тога послу­жи поло­жај­ни­ка, и дару­је га неким при­клад­ним покло­ном. Он је човек, који на Божић, и за целу наред­ну годи­ну доно­си сре­ћу у кућу.

Чесни­ца

Рано ују­тро на Божић, дома­ћи­ца заме­си тесто од којег пече пога­чу, која се зове чесни­ца. У њу се ста­вља злат­ни, сре­бр­ни или обич­ни нов­чић, одо­зго се боде гран­чи­цом бад­ња­ка, и та чесни­ца има уло­гу слав­ског кола­ча на Божић. Када чесни­ца буде пече­на, изно­си се на сто где је већ поста­вљен божић­ни ручак. Када сви ста­ну за сто, дома­ћин запа­ли све­ћу, узи­ма кади­о­ни­цу, ока­ди ико­не, кан­ди­ло и све при­сут­не, пре­да неком мла­ђем кади­о­ни­цу који кади целу кућу. Уко­ли­ко неко зна пева божић­ни тро­пар, а ако не, чита се „Оче наш“ наглас. Кад се моли­тва завр­ши при­сту­па се ломље­њу чесни­це. Чесни­ца се окре­ће као слав­ски колач и на кра­ју ломи. Она се ломи на оно­ли­ко дело­ва коли­ко има уку­ћа­на Онај ко доби­је део чесни­це у којој је нов­чић, по народ­ном веро­ва­њу, биће сре­ћан и пра­ти­ће га Бож­ји бла­го­слов целе те годи­не. Када се завр­ши ломље­ње чесни­це, уку­ћа­ни јед­ни дру­ги­ма чести­та­ју пра­зник и седа­ју за трпе­зу.

Божић­ни ручак

С обзи­ром на то да је Божић нај­зна­чај­ни­ји поро­дич­ни пра­зник, сва­ка хри­шћан­ска поро­ди­ца се тру­ди да на тај дан трпе­за буде бога­ти­ја но обич­но. Наш народ обич­но за Божић при­пре­ма божић­ну пече­ни­цу, а у неким кра­је­ви­ма се тра­ди­ци­о­нал­но спре­ма баре­на шун­ка. За пече­ни­цу се обич­но коље пра­се или јаг­ње, а неко коље и при­пре­ма пече­ну ћур­ку, гуску или коко­шку. Оби­чај везан за кла­ње пече­ни­це, остао је веро­ват­но из ста­ро­сло­вен­ских вре­ме­на, везан за жртво­при­но­ше­ње. Црква га је при­хва­ти­ла и бла­го­сло­ви­ла, јер после Божић­ног поста, који тра­је шест неде­ља, јача хра­на добро дође, пого­то­во што су тада изу­зет­но јаки мра­зе­ви и зиме.

Божић у урба­ној сре­ди­ни

Поста­вља се пита­ње како сла­ви­ти Божић данас, у изме­ње­ним усло­ви­ма живо­та, наро­чи­то у урба­ним сре­ди­на­ма, где нема ни ватре ни огњи­шта, шуме, дрве­ћа и где је немо­гу­ће на висо­ке спра­то­ве поди­за­ти вели­ко дрво и сла­му. Срби су Божић, исто као и крсну сла­ву, сла­ви­ли у тешком рат­ним усло­ви­ма у рову, на стра­жи, на фрон­ту, тим пре га је лак­ше сла­ви­ти у све­тлим, про­стра­ним, топлим и ком­фор­ним ста­но­ви­ма, у град­ским сре­ди­на­ма Уме­сто вели­ког дрве­та у цркви се узме осве­ће­на гран­чи­ца бад­ња­ка и сла­ме. Све се то, зајед­но са пече­ни­цом, уочи Божи­ћа уно­си у кућу и ста­вља испод слав­ске ико­не на источ­ном зиду ста­на или куће.

Тро­пар Божи­ћа глас 4. 


Рожде­ство Тво­је, Хри­сте Боже наш, воз­си­ја миро­ви свјет разу­ма, в њем бо звје­здам слу­жа­шчи, звје­здо­ју уча­ху­сја, тебје кла­ња­ти­сја сол­нцу прав­ди, и Тебе вје­дје­ти с висо­ти Восто­ка, Госпо­ди, сла­ва Тебје.

(Рође­ње Тво­је, Хри­сте Боже наш. Засја све­ту све­тлост разу­ма, јер у њему они који зве­зда­ма слу­жа­ху, од зве­зде нау­чи­ше да се кла­ња­ју Теби Сун­цу прав­де, и да позна­ју Тебе са виси­на Исто­ка, Госпо­де, сла­ва Ти.)

Хри­стос се роди! – Ваи­сти­ну се роди!

Све­та Литур­ги­ја

2. 1. 2013 —    среда у 8:00 часо­ва (Св. Игњатије)
5. 1. 2013   субо­та у 8:00 часо­ва (Туцин­дан)
6. 1. 2013   неде­ља у 9:00 часо­ва (Бад­њи дан)
7. 1. 2013   понедељак у 9:00 часо­ва (Божић)
8. 1. 2013   уторак у 9:00 часо­ва (Сабор Пресв. Бого­ро­ди­це)
9. 1. 2013   среда у 8:00 часо­ва (Св. архи­ђа­кон Сте­фан)

Пре­по­ру­чу­је­мо нашим вер­ни­ци­ма да на Све­ту тај­ну испо­ве­сти дола­зе уочи Све­те Литур­ги­је, после вечер­њег бого­слу­же­ња, а не за вре­ме Све­те Литур­ги­је.