Богородичник – Недеља 28. по Духовима 2012. год.

Свети Јован Златоусти: Зашто је дошао Син Божији

Ми смо били мучени љутом болешћу, силном врућицом, и лежали смо не на одру него посред зла, погружени у безверство као у ђубре, покривени ранама, смрадни, гадни, изнурени; више кипови него ли људи; зли демони окруживали су нас, књаз овога света ругао се и нападао. Дошао нам јединородни (Син) Божији, простро зраке Свога присуства — и тренутно прогнао таму; дошао нам Цар, вечно битни на престолу Оца, оставивши Очев престо (а када ја кажем: оставивши, ти не помишљај на промену места, зато што Он испуњава небо и земљу — ја ово говорим само у односу к домостроју, промислу Божијем); дошао непријатељу, који Га мрзи, одвраћа се од Њега, не може да Га види, посведневно хули Га.

Видео је, да непријатељ лежи у ђубрету, разједен од црви, окован грозницом и глађу, подвргнут болезањама сваке врсте. И грозница га мучила — то је зла похот; и од запаљења је страдао — то је гордост; и такозвана курјачка глад изнуравала га — то је страст за имањем; и труле ране покривале су га — то је блуд; и слепило очију — то је идолопоклонство; и глувоћа и лудило — то је обоготворење камена и дрвета и беседа с њима; и велика ругоба — то је безверство, т. ј. нешто одвратно, болест најтежа.

Увидео, како ми говоримо луђе од бесних, и (како) називамо богом и дрво и камен; видео нас у таком безверству и — није се згнушао, није се огорчио, није се одвратио, није омрзнуо. Пошто је Он Створитељ, то и није омрзнуо Своје створење. Но шта да ради? Као најбољи лекар, Он припрема скупоцена лекарства и сам их први проба: Он је први испунио добродетељ, и тим начином је нама предао. И први лек, као неки противотров, дао нам је Он крштење, којим смо се ми ослободили од свакога зла — и све наједном прошло: запалење се кончило, врућица прекратила, труле ране осушиле.

Све што произлази од жеље за имањем, и од јарости, и свако друго зло истребљено је Духом; отвориле се очи, отворио се слух, језик почео говорити добро, душа задобила силу, тело примило лепоту и такву боју, како и приличи сину Божијем, рођеном од благодати Духа — такву славу, каква приличи царском сину, рођеном и одраслом у порфири.

О какво је благородство нама даровано, а ми остајемо неблагодарни према Љубитељу своме! Ми смо (поново) рођени, васпитани, обдарени — зашто се опет удаљујемо од Добротвора? Онај који је све то учинио, тај, наравно, даје и моћ; иначе ми, потчињени болестима, не би је могли подносити, кад нам Он не би дао моћ. Он нам је даровао опроштај греха, а ми одбацили тај дар; Он нам даровао богатство, а ми га истраћили, расточили све; даровао нам снагу, а ми је изнурили; даровао нам благодат, а ми је погасили. Каким начином? Расточили смо је на сасвим непотребно, употребили смо је на сасвим некорисно. То нас је баш и упропастило, а највише од свега, што находећи се у туђој земљи и хранећи се корењем ми не говоримо: вратимо се к Оцу и рецимо: згрешисмо на небо и пред Тобом (Лк. 15, 18)! и ако имамо Оца, који нас тако нежно љуби, и силно жели наш повратак. Само кад би одустали од безверства, само кад би се повратили к Њему — Он нас не би корео за прошле грехе. Вратимо се само; повратак — већ је довољно оправдање. Шта ја говорим: не ће корети? Не само Он неће прекорети, него ако би други прекорео, Он би (му) затворио уста, макар онај што прекорева био и добронамеран. Вратимо се, дакле. Докле ћемо стајати далеко од Њега? Осетимо своје безверство, осетимо бедноћу своју: безверство нас чини свињама, безверство мори душу глађу. Уђимо опет сами у себе. Уразумимо се, и вратимо се пређашњем благородству.

Свети Николај Чудотворац, Архиепископ мирликијски

– из Пролога Св. Николаја Жичког

Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим.

По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: “Да не зна левица твоја што чини десница твоја” (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: “Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан”. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме.

У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем.

Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају.

Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе.

У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године.

Света Литургија

16. 12. 2012 — недеља у 9:00 часова

19. 12. 2012 — среда у 9:00 часова (Никољдан)

22. 12. 2012 — субота у 8:00 часова

23. 12. 2012 — недеља у 9:00 часова (Детинци)

29. 12. 2012 — субота у 8:00 часова

30. 12. 2012 — недеља у 9:00 часова (Материце)

Препоручујемо нашим верницима да на Свету тајну исповести долазе уочи Свете Литургије, после вечерњег богослужења, а не за време Свете Литургије.