Архиве аутора: admin

Недеља 4. по Духовима

Човек је најближи Богу када му је вера најјача, мисли најчистије и осећања најплеменитија. Човек стоји пред Богом онако како верује, како мисли и осећа, како се понаша и према људима око себе и према самоме себи. И супротно,човек је далеко од Бога када је срцем и душом далеко од самога себе и од својих ближњих.

Данашње Јеванђеље нам описује један догађај који је открио здравље у болесних и болест у здравих, веру у незнабжаца и неверство у оних који су себе хвалисаво називали изабраним и правоверним. Као херувимски мач је ова поука оштра, као сунце јасна и као планинско цвеће свеза. Да нас застраши својом оштрином; да нас просвети својом јасноћом, и да нас освежи у нашој духовној немарности.

„А кад уђе Исус у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га и говорећи: Слуга мој лези дома узет и мучи се страшно. А Исус рече му: Ја ћу доћи и исцелићу га“.

Када Бог ради неки посао, браћо и сестре, Он га ради тако да од тога посла не буде само једна корист, него многа. Христос је хтео да овај догађај многоструко искористи: да исцели болесника, да исказе велику веру капетанову, да укори Јевреје због неверовања, и да искаже једно крупно пророчанство о Царству: о онима који мисле за себе поуздано да ће ући у то Царство, а неће ући, и о онима који мисле да неће, а ући ће.

„Капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци реци и оздравиће слуга мој“.

„Реч Божја је јака као живот, оштра као мач и страшна као бич“. Господ наређује животу: иди у то и то биће, и живот иде; врати се, и живот се враћа. Он шаље живот, Он попушта смрт и болести, Он лечи и Он васкрсава. Од Његове се речи повијају ангелске војске као пламен од јаког ветра. „Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се“ (Пс. 33, 9). Нико не може Његовој сили одолети, нити се што сме Његовој речи противити. „Никада човек није говорио као овај човек“(Јн. 7, 46). Јер Он није говорио као потчињен, него као господар, „као онај који власт има“ (Мт. 7, 29). Као таквога је Њега капетан и замолио: „Само реци реци оздравиће слуга мој!“

Отерати болест са узетог младића, то је дело које не могу извршити сви смртни људи на земљи; но то је мало дело за Христа. За овакво дело Он се не мора трудити и ићи у кућу капетанову; не мора ни видети болесника; не мора га ни за руку узети и подићи.

Ето, такво је било капетаново мишљење о Христу, и таква вера његова у Христа.

„А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иду за њим: заиста вам кажем, ни у Израиљу толике вере не нађох“.

Ваистину, браћо и сестре, ништа у овоме свету није достојно толиког дивљења као велика вера у човека. То је највећа и најкраснија ствар на земљи. Јер кроз веру роб постаје слободан, најамник постаје син Божји, смртан човек постаје бесмртан. Кад је праведни Јов лежао у гноју и ранама на пепелу целог свог богатства и све своје деце, његова вера у Бога је остала непоколебана. У гнојним ранама, он је узвикивао: „И ако се ова кожа моја и распадне, опет ћу у телу свом видети Бога; ја исти видећу Га и очи моје гледаће Га“ (Јов. 19, 26-27).

Подстакнут капетановом вером, а гледајући Својим духом до крајева времена, Господ Исус Христос исказује једно пророчанство, жалосно за Јевреје а радосно за народе незнабозачке: „И то вам казем“, говори Он, „да ће многи од истока и запада доћи и сешће на трпезу с Аврамом и Исаком и Јаковом у царству небеском. А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба“.

Ово се пророчанство и до сада увелико обистинило, а и дан-данас се обистињава. Многи народи који нису знали за Бога примили су веру Христову, а синови царства, тј. Јевреји, којима је царство најпре и понуђено било, остали су упорни у свом неверовању у Христа све до данас. Зато су, мимо све остале народе, били расејани по целоме свету, отерани са свог огњишта, презрени и омрзнути од других народа; тако је њихов живот већ овде на земљи постао тама најкрајња, плач и шкргут зуба. А у ономе свету биће за бесмртном трпезом њихових праотаца, Аврама, Исака и Јакова, много више људи са свих страна света, од свих раса и свих језика, него њих Јевреја. Тако изабрани постају неизабрани, а неизабрани изабрани, и први бивају последњи а последњи први.

„А капетану рече Исус: иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов тога часа“.

Посто је изрекао пророчанство, онда чини чудо. Као да хоће тим чудом не само да награди веру капетанову, него и да потврди Своје велико пророчанство. Рече, и слуга оздрави. Исто као што и при првом стварању Бог рече и би, тако и сада при Новом Стварању Господ само рече реч – и би тако. Узет човек, кога цела царевина римска не би могла спасти, на једну божанску реч Спаситељеву устаје, и бива здрав. Ни лекови ни мелеми не лече, браћо и сестре, него Бог леци. Бог леци или непосредно Својом речју или посредно преко лекова и мелема – а према мањој или већој вери болесника. Без силе Божје и речи Његове, нема тог лека ни за какву болест у целом пространом свету који би могао одагнати болест и вратити здравље.

Размислимо добро о свему овоме и негујмо чврсту, непоколебљиву веру у душама својим. Чистимо своја тела постом, душе своје молитвом, живот свој Јеванђелским врлинама. Само тако ћемо бити способни да чујемо реч Божју, која живот даје и исцељује сваку болест и недуг.

Слава нека је Живоме Богу за Његова безбројна исцељења верних Својом моћном речју, и у прошлости и у садашњости.

Поклонимо се Његовој светој и свемоћној речи, којом Он ствара ново, лечи болне, уздиђе пале, прославља презрене, утврђује верне и обраћа неверне, а све кроз Исуса Христа, Сина Јединородног, Господа и Спаса насег, а силом Духа Светог.

Поклонимо се заједно са војскама ангелским и светитељским Оцу и Сину и Светоме Духу – Тројици једнобитној и нераздељној, сада и навек, кроза све време и сву вечност.

АМИН.

Рођендан Цркве-Педесетница

Духови, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница . Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: „И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.“ (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку. Тог дана цркве се ките зеленим гранчицама и посипају травом. Догађај овог дана представља се на икони: скуп Апостола, а међу њима и Света Дјева Марија Богородица, и над главама сваког по један пламичак као ватрени језик. Но, може се представити и у облику три путника, кад се Бог код Мамвријског храста, јавио праоцу Авраму (1 Мој 18,1-2).

На овај велики празник Свету Литургију су служили: протојереј-ставрофор Споменко Грујић,протојереј Јевто Павловић,јереј Драган Гаврић и ђакон Слободан Кузмановић.

Велика Субота

Данас је, браћо и сестре, Велика субота дан кад је Господ од јучерашњег распећа и смрти провео, као што се каже у молитви црквеној, „са телом у гробу, са душом у аду, а на престолу небеском са Оцем и Светим Духом“. Он је дакле, овај суботњи дан који је Он у Старом Завету одредио да буде дан одмора а још Црква Његова није коначно основана, Он је тај дан и поштовао мирујући у аду. А кад је Он васкрсао и коначно, кад је Дух Свети сишао на апостоле и Црква Његова била основана коначно, онда је дан Његовог Васкрсења за нас дан одмора. Јер, узалуд би било што је свет створен за шест дана и седми да је Господ мировао, кад он (свет) не би био спасен од греха, од смрти и ђавола. Зато човек Цркве Божије тај дан у Цркви православној хришћанској, светкује.

Свети Игњатије Богоносац о томе напомиње, па редом свети мученик Јустин који је пострадао за Христа 163. године, говори да се хришћани скупљају у дан васкрсења управо у дан Господњи, а тај дан Господњи то је значи недеља, јер се и данас у грчком језику назива недеља „кириаки“, тј. „Господњи“ дан. А да се скупљају они тада нису могли јавно, него су морали по катакомбама, по подземним пећинама где су сахрањивани људи и после, каже „молитва, читања Светог Писма приступамо, вели храни која је као обични хлеб и вино и то је за нас Тело и Крв Христова“. Зато ми православни хришћани светкујемо дан Његовог васкрсења.

Знате да има сектаната разних људи који примају и верују неку другу веру иако држе кажу исто Свето Писмо, али не светкују недељу него светкују само суботу. И ми дајемо поштовање суботи као старом дану одмора тако да је ево и овога Часнога поста који је најстрожији, само суботом и недељом могла да се служи пуна Литургија светог Јована Златоуста или Василија Великог а осталих дана се уз Часни пост оне не служе. Дакле, ми православни хришћани дајемо поштовање и старом дану одмора али и новом дану тј. васкрсењу Христовом.

Не слушајући шта говоре други, ми слушамо ове који су слушали Христа као што је свети Игњатије Богоносац, свети мученици, апостоли и редом. А и апостол Павле говори о дану недеље у који су се хришћани скупљали и вршили богослужење и причешћивали се. Не слушати, дакле, ове који знају боље од апостола Павла, који знају боље од светих мученика, који су за веру у Христа и животе своје положили. Зар би они могли и да не знају и да не кажу, и да се ми не држимо онога чега су се и они држали? Но, Бог је човеку дао слободу. Поред ума, срца, воље, дао му је и слободу, али слободу у себе укључује и одговорност. Зато ће свако одговарати кад изађе пред Њега Сина Божијег да ли је држао Његове заповести и да ли је поштовао и Његову крсну смрт и васкрсење или је то по наговору другог или својој мудрости напустио.

Нека вам је, браћо и сестре, благословен данашњи дан и свето Причешће и сутрашњи дан васкрсења Господњег. Увек имати у виду да је Син Божији ради нас и ради нашег спасења претрпео све те муке на крсту али и славно васкрснуо. Да ми својом вером и животом покажемо да знамо, да верујемо, да поштујемо и ценимо Његову жртву ради свију нас. Бог вас благословио и свако добро даровао!

На данашњи дан,свештенство из нашег Храма,уз благослов старешине оца Споменка Грујића.благодарећи верном народу који се као и увек у тешким временима за наш народ сакупио око своје Свете Цркве ,и својим прилозима ,разделило је помоћ у својим парохијама најугроженијим породицама.